Омаж

Свете, кад куцне последњи час,
који би у нормалном човеку језу будио,
хоће ли у теби задрхтати нерв
док очима ужареним будеш гледао
отварање Велике књиге?

Крволоци и крвници у строј
на лево круг марш
овај народ је горд
ни огањ, ни муња, ни мач
нису му смањили број,
но зато ви, најхрабрији синови зла
мењајте изглед свој
објавите се ко друг и брат
тако ће и њихов сој
нашег задатка примити мах.

Подрпанци, на вашим дроњцима
светлуцају се дијаманти,
бљешти, затварамо очи,
а у мислима одзвања
"ко анђели сијају убоги подрпанци"

И гле, глава једна по једна
извила се, отупела од безочног сјаја
стргнувши са себе остатке грађанских одела
желећи да и њој
кроз дроњке провирују набубреле брадавице
опточене бисером.

У оделу сам и шеширу
стружем са себе прилепљене жене
које су ме једне ноћи,
док сам тражио мрака очима,
усисале влажношћу утроба.

Пред крчмом повампирени Адам
бесан ко дивљи вепар урлао је:
"Чуј, матори Боже, го сам, го,
нагота моја све сме и може"
курве су запомагале, склоните идиота,
отера нам све муштерије.

Пажња, пажња, бесплатне акције
куле Вавилонске још само данас
највреднија инвестиција у ексклузивном делу града,
клицао је спикер са радија.

У мојим су очима умирали песници
док су деца вукла за собом мајчине пластичне дојке.

Владимира сам дозивао док сам чекао у реду
да и мој језик позлате, уредно позван бирократским решењем
објављеним у службеним гласилима.

Где?
Где?
Где ти је сад изгорела кућа за скитнице?

Последње си што сам бившим језиком дозивао.

Украшен сам бисерима, кроз моје дроњке провирује нагота
златоточивим језиком гласнији сам од Адама, који се по други пут посрамљен, као новорођенче плачући, одвлачи у самоћу.

Дан, светло
дан, светло
хоће ли пасти проклета ноћ
да замукну крици оргија.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Срећни су они што умиру млади

Речи