Страдања

Више не постоје људи
који би као Ти, луталице и песниче
подераних кошуља и босих ногу
тражили истину
пркосећи свету огрезлом у туђој крви.
Пророк, луталица, песник
херој си био
који је без ичега рођен
први и једини свог рода
бранио оно што човек је био
али се давно одрек`о тога.
Данас кад више пророка нема
ја певам Тебе призивајући
вриштећи из свег гласа:
"Људи опомените се,
невина је крв на нашим рукама"
видим окрећу главе
добацујући још једну поругу на Твоје име.
Нисам ни пророк ни песник
али самовољно бирам
да се са мојих усана Твоје име пролама
довикујући:"Осана, Осана"
док куцам на врата уплашених људи
који Тебе презревши ступају у хорду
која светом затире причу о Теби.
Данас када те поново проглашавају варалицом
чије се име крвљу урезало у нашим мислима
ја их молим:"Људи, не лажите,
невина је крв на нашим рукама"
опет ме не чују.
Не воли свет песнике.
Твојом су крвљу откупили хајдука
чији потомци данас на мене прстом упиру
и гоне ме да славим њега
Твоје име одбацујући.
Бедни сам искушеник
који међу разбојницима лута
тражећи човека који ће поверовати мојим речима
да си песник
и да ћеш поново једнога дана доћи
да песмом поразиш хајдуке.
Нико ми не верује.
Ударају ме у ребра
ломе ми руке и ноге
и на чело Твоје име урезују.
Крвав и наг блудим
у небо гледајући
док разбојници довикују:
"Обуците песника"
забадајући у моје месо
слова Твојих речи.
Изнемогао на коленима се вучем
мичући уснама Твоје име
док разбојници руше и последње трагове
Твога песништва
претварајући га у коњушнице.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Срећни су они што умиру млади

Омаж

Речи