Постови

Приказују се постови за 2018

Наслеђе

Крв, жиле, живци
све је то туђе
ехо гласова из давнина
одзвања у мојим речима: "На југ."

Ген сам постао вашљиви
крв османска и германска
под којом су се моје мајке отимале цвилећи,
молећи и дуб и Назарећанина.

Добош и рог пред мојом кућом
очеве моје жељне целих опанака
претварао је у босоноге лавове
који глађу сатрвени освајачу гордо вичу:
"Дођи и узми."

Обезручени мој оче и силована моја мати
жалосна слико, четири ноге и две руке,
мојим сте животом платили данак прве брачне ноћи
за дан у којем нема среће.

Ноћ је. Језа. Чека се страшни удар.
Безруки отац у зубе узима оружје своје
док над мрачним кланцем бдије
Милутинов Ђорђе с мачем.

Речи

Данас када не сматрам важном
ниједну реч коју ћете изговорити
ћутаћу пред вама гласноговорници
дивећи се вашем ништавилу.

Моје су речи скупе
као материјали за ваша дивна одела,
а ваше јефтине и лажне
индустријски продук реторског начела.

На моју једну - у тами рођену
крваву и сломљену од бола
рађа се хиљаду ваших, чистих и белих
обећање немогућих снова.

Моје ће, јадне и крваве
освојити још по неку душу,
док ће ваше, певајући, водити за собом хиљаде регрута
који празноглаво следе за очигледном шалом.

Знам, не бојите се да ће вас упитати
где су наши снови
док ће на мене пљунути многи
кад схвате да немам шта да им дам.

И после свега остају само речи, речи и речи
оне се лепше ипак више следе,
а мене ће на крају као очерупаног ћурана
прогласити немим
и моје речи бунцањем лудака.

Страдања

Више не постоје људи
који би као Ти, луталице и песниче
подераних кошуља и босих ногу
тражили истину
пркосећи свету огрезлом у туђој крви.
Пророк, луталица, песник
херој си био
који је без ичега рођен
први и једини свог рода
бранио оно што човек је био
али се давно одрек`о тога.
Данас кад више пророка нема
ја певам Тебе призивајући
вриштећи из свег гласа:
"Људи опомените се,
невина је крв на нашим рукама"
видим окрећу главе
добацујући још једну поругу на Твоје име.
Нисам ни пророк ни песник
али самовољно бирам
да се са мојих усана Твоје име пролама
довикујући:"Осана, Осана"
док куцам на врата уплашених људи
који Тебе презревши ступају у хорду
која светом затире причу о Теби.
Данас када те поново проглашавају варалицом
чије се име крвљу урезало у нашим мислима
ја их молим:"Људи, не лажите,
невина је крв на нашим рукама"
опет ме не чују.
Не воли свет песнике.
Твојом су крвљу откупили хајдука
чији потомци данас на мене прстом упиру
и гоне ме да славим њега