Црни дани

Да!
Постало је црно,
празно, безначајно
време садашње
и време будуће.
Рађамо се тек тако
да испунимо идеју таме,
а не више као светионици смисла.

У времену Белих дана

Кажу, писало је у књигама
да је, некада, ту, на овој Земљи
било другачије.
Да је постојао дан
бео, светао, сјајан
постојао је и човек
и на његовом лицу
искрени смех.
Било је и раздрагане деце
било је и жена које су скрушено стајале пред иконом
и уз молитву на себе стављале знак крста.
Било је, кажу писало је у књигама.

Дани Таме

И рече Бог: нека буде светлост. 
И би светлост.

И пожеле Човек: нека буде тама.
И настаде тама.

А у тами:
Педофилија
Некрофилија
Зоофилија
Канофилија
Дендрофилија
Агорафилија
Агонофилија
Проституција.

СТОП!

Докле?
Човече, зар си само тело?

*  *  *
И сви делују срећни
у тами,
али срећни.

Тамо где је некада стајала жена пред крстом
у таму се диже други знак.
Таквих жена нестало је
протеране су мајке.
Нема ни деце да својом грајом парају зрак.
Створили смо лепше и боље
у тами величанственије
за себе здање.
Створили смо Себе, од свега слободне.
Изградили смо Нови Свет
написали смо нове књиге,
старе смо спалили
јер су превише човекохулне.
Шире се гласине, људи се хвале
лепо им је у тами.
Препознајемо се по црвеним очима
и по посебно развијеном чулу за телесност.
У Свету књигу Човека уписали смо

И благослови нас Човек говорећи: парите се.

У тами живимо срећни и ослобођени празних идола
вратили смо се правој вери
славимо Човека.

У тами живимо сан.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Нови долазак

Песмом отети слободу