Нови долазак

Појавиће се
Знам
Тихо
као покајнички ход кривца
као испијена срећа у веселом друштву
као обична тишина.
Кад дођеш отрги ме из руку тегобних мисли
извуци ме из моје прашњаве сете
зграби ме
и постани снага олује.
Одведи ме.
А када одем
немој ме поново враћати
пусти ме да будем сам.
Знам
доћи ћеш
пробудићеш
повешћеш.
Не буди ме.
И када све уснуле пробудиш
не буди ме,
и када све уснуле оживиш
не удахњуј ми поновну свест,
и када заветом испуниш срећу
мене остави,
за казну
за пример
за страх
за зебњу нових сагрешења.

* * *
Зазвецкаше над мојом главом
окови тешки
ума немоћи
како поразити сопствене дражи
како умаћи свести несрећи?
Звец, звец, куц, куц, куц
Не!
Није то смрти шум
већ нешто много горе.
Ум?
На моја врата куца!
Између снова и збиље
између маште и јаве
између душе и дражи
он се однекуд јави.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Над историјским Вршцем Брег

Песмом отети слободу

Ново рођење