Постови

Приказују се постови за април, 2017

Песмом отети слободу

У буђењу наше слободе нестаће оног ропца
којим је човек себе венчавао за слободу
ми нећемо крвавим мачем правити светлост дана
ми ћемо песмом својом наткрилити грозоту.

Када из грла наших потекне песма јетка
и када њена снага усија васиону
она ће престати бити само песма
и њен ће отужни тон урлика понети боју.

То неће бити ни јек ни звек већ нешто много горе
од чега ће се и мисли дубоко у телу скрити
то неће бити ни крик ни ужас вековне воље
али из тога поклича нашег нешто ће лепо нићи.

Ново рођење

Успомени на Бецу Петровића

Није то ни смрт!
То мора бити само још један
нови почетак
у самоћу
у безнађе
где си поново нов
и где си најмлађи
и где си коначно свој
и сам
и за друге мртав.

Није то обична смрт!
У твом се свету сад рађају
из дана у дан чује се плач
као код нас дечији
и да ли тамо славе
ваше рођење и долазак?

Не знам где сви ви путујете
ни да ли вас тамо на улазу,
ако постоји,
дочекује чета херувима
али бар ви знате
где ћете нас чекати
славећи наш поновни сусрет.

Није то коначна смрт
то је само ново рођење!


Над историјским Вршцем Брег

Над историјским Вршцем Брег
     На сам руб Паноније доводи нас позив 211-годишњака, Јована Астеријиног, и после дугог одлагања, на Лазареву суботу кренусмо у сусрет том времешном Цинцару, на испуњење његовој жељи. Састајући се испред  хотела „Србија“ зачули смо шапутање како је јуче у истој тој „Србији“ седео Црњански, и да је јутроc  журно отрчао ка кули. Наш разговор, жив и радознао прекиде одзвањање два пуцња и 91 годину заробљен узвик над Вршцем „Одустајем“. Збуњени и несигурни одасмо на својим лицима забринутост и упирући поглед ка извору звука и зурећи у брдо што се горди над бескрајном равницом, угледасмо граничара који помахнитало трчи низ Брег. Заносећи се и машући рукама ка нама распознали смо у његовом задиханом обавештењу само нејасне речи „Промашиоо“, „“Промашио“, „Живи су“. После неколико тренутака одмора граничар се нагло исправи и строго војнички нам рапортира задато му наређење: „Деспот је поручио да су обојица живи“. Нешто касније ослобођен војничке дисциплине гранич…

Мртви

Да, мртви смо.
Одавно мртви.
Одавно заборављени и сами, бледи
и слободни и ничији и опет мртви.
И опет
И опет.
И так рођени
и тек нађени
и тек своји
ал опет мртви.
Дамара одумрлих
без сећања, без успомена, без будућности
без знања, без воље, без радозналости
само смо ничији и мртви.
Зашто смо постали?
Сами, слободни и своји.
Зашто смо мртви?