Постови

Приказују се постови за јануар, 2016

Смрт

Сакупићу вечност у својим рукама
одагнаћу страх, зебњу, мирис непознатог
успомене ћу вући ко уморне ноге за собом
откључаћу још једна врата ума.

Ако си обећана да ли ћу те волети као април?
Звецкају стара окна и разбијају тишину
будим се несвесно са питањем
какве ли су твоје равнице.

Да ли и обећано бар некад значи стварно
и хоћу ли прошетати неким пољима
као она лавандина у Француској
растерећен икаквог бремена мисли.

Хоћу ли постати лакши, одморнији
хоће ли моја тешка мисао
постати празно задовољство
лишено језика који нисам штедео.

Хоћеш ли бар ти бити нешто изненађујуће
нешто што би се прикрало у пролећним вечерима
тек ако би била као незвани гост постала би важна
јер оне испланиране смрти немају никакве дражи.

Благост

Иза Ваше сете гори вечни пламен
саткан све од мисли, љубави и снова
стоји наспрам света као витез стамен
одлучан за борбу против зла и бола.

Неспретно Вам очи прикривају наду
веру у човека у живот без јада
како ли је Вама тек јастуци знаду
када ноћу срце због доброте страда.

И сутра ће Вашу нежност свак да гледа
кад будете стали да храбрите људе
многи неспокојни жељни су погледа
кад га Ваше очи пријатељски нуде.

Човек

Закорачићу и вечерас у таму
изнова и изнова гоњен
за мојим кораком жустрим
чуће се само хук.

Бежите бауљине ноћне
ја сам човек
најстрашнија на свету звер
која и себе мрзети може
и којој је све тек само плен.

Пео сам се по врху света
део васионе моји су кораци
ја лав над лавовима
ја од скора за Бога Бог
Ја Човек
наређујем да ми се поклоните.

Од када ме је створила нека чудна сила
водио сам најљуће битке
и гледао сам увек да завладам свима
и у малој деци видео крвнике.

Ја сам Човек и убијам друге људе
зашто да ме се тиче што има људи гладних
21. век је, ера нових открића
па зар да се ја Велики окрећем
да видим шта раде мали.

Не!
Ја сам Човек
најстрашнија на свету звер.