Опет ми се...

Опет ми се живот из даљине врати
на уморне руке положи ми срећу
тад несташе тамни и суморни сати
показа лепоту и од свега већу.

И опет ми срце дрхтајима звони
занесено срећом, изненадном јаком,
а корак до јуче који беше троми
разви се ко светлост са сунчевим зраком.

Опет ми се душа испуни ведрином
када рука једна другу руку стеже
разлије кроз груди, ко са месечином
једну љубав јачу, која срце веже.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пропаст човекова

Речи

Црни дани