На путу

Погледај
небом се разигравају снови
весели јаки белци - Идеали,
а тамо при крају пасу
уморни стари вранци
потрошени галопом
бескрајних небеских поља.
Између Бога и створа
што човек назваше небом
тамо је стециште наших
илузија и жеља.
Како се срећа твори
тако и несрећа бива
створена на друму
између срца и ума
када прамичак мали
веселог, младог духа
ношен олујом маште
на томе друму снива.
Кога ли коња јашем
са каквом мазгом клацкам
увиђам само да наши
кораци постају мали
хеј, копитари, друже, полако
за уморни корак твој
мој корак је ситан.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пропаст човекова

Песмом отети слободу

Црни дани