Дан када је Новак Вељовић схватио да су мале ствари највеће ствари на свету

Трубимо, трубимо: "Љубав из срца лије"
цењени наши ниткови знате ли боје дана
и зашто та ваша љубав, пространа као море
живи само у часу кад влада поноћна тама?

Љубите ли ил` само постеља врела
ноћас вам значи љубав
а сутра ни погледа нема?

И докле нови мушкарци
и ви модерне жене
мислите пожудом ићи
својих горућих тела
а када остарите и будете сами
у мемљивој соби пуној страшног једа
кога ћете мрзети?
Себе?
Ил` још жива тела?

    *   *   *

Нашао сам те краљице поражених снова
ваше величанство мојих песама сетних
малена
хеј
данас ти руке пружам
због тебе кад сам велик
и нећу већи бити.

У нашој маленој земљи нема бљештавог сјаја
труба више не труби да најави улази краљ,
а ја се лудачки смејем, на пуч се нови спремам
и крунишем тебе сада за вођу срца мога.

Дуго сам лутао светом
сиромах, голог стомака
понесен твојим ликом што ме кроз снове прати
из једног боја у други
крвавих очију идем
срце је моје грубо потучено разума силом.

А данас када ми дођеш
и пружиш руке беле
мали је космос овај да прими са срца песму
нека се звезде жуте
салију у ново сунце
нека се ова планета очисти бола сваког
од данас нова вера нек целим светом влада
доста је било боли
љубав нам победу носи.

И не знам хоћу ли сутра
знати певати песме
јер нисам никада знао певати срећу своју
онај је на глечеру, смрзнут изговарао "Волим те"
а ја жив
удаљен од смрти и од сваког бола
"Волим те" исписаћу по облацима
где ће крила анђела по једно слово бити.

И раније су певали много
гурали љубав своју међу божанства света
а ако си и Бог
онда ћу Бога да љубим
онако јако, живо
у дану у часу.

А ти си на земљи, чврсто стојиш
и мали су ми богови са неба
док твоје кораке чујем.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Црни дани

Нови долазак

Песмом отети слободу