Постови

Приказују се постови за октобар, 2015

Опет ми се...

Опет ми се живот из даљине врати
на уморне руке положи ми срећу
тад несташе тамни и суморни сати
показа лепоту и од свега већу.

И опет ми срце дрхтајима звони
занесено срећом, изненадном јаком,
а корак до јуче који беше троми
разви се ко светлост са сунчевим зраком.

Опет ми се душа испуни ведрином
када рука једна другу руку стеже
разлије кроз груди, ко са месечином
једну љубав јачу, која срце веже.

На путу

Погледај
небом се разигравају снови
весели јаки белци - Идеали,
а тамо при крају пасу
уморни стари вранци
потрошени галопом
бескрајних небеских поља.
Између Бога и створа
што човек назваше небом
тамо је стециште наших
илузија и жеља.
Како се срећа твори
тако и несрећа бива
створена на друму
између срца и ума
када прамичак мали
веселог, младог духа
ношен олујом маште
на томе друму снива.
Кога ли коња јашем
са каквом мазгом клацкам
увиђам само да наши
кораци постају мали
хеј, копитари, друже, полако
за уморни корак твој
мој корак је ситан.

Зачарани круг

Боре се у мени нека два човека
један главу спуст`о тешке мисли вуче
други гледа небо, груди зраком шири
и испод капута срце врело туче.

Први само ћути бледим оком гледа
колико се овде накотило јада
бели дан је пост`о густа шума мрачна
где нико не мари ако човек страда.

И у све то гледа, болом душу шири
премалене снаге да промени ишта
уморним ће оком доказати свету
свако бива човек, а на крају ништа.

Ћути. Само ћути. Повијене главе
тромим ходом гази бежећи од света
и у неспокоју он са стране гледа
како срећно с нама зло под руку шета.

Други, празноглавац, своју песму пева
не дотичу њега јади овог дана
ентузијаст прави, надахнут животом
све му је врлина, нигде нема мана.

И боре се, боре, жале један другог
замерају срећу и велику тугу
али један другом помоћи не знају
у једном су телу, зачараном кругу.

Ах

Ах!
Ах!
Докле ћу да творим
Ах
због бола
Ах због среће
Из Ах у Ах
живот ми тече
и Ах у песме топим.
А тако сам глуп кад Ахћем
Ах
због човекове судбине зле
Ах
због бола што светом хара
Ах
Ах
Ах
због свег!
Ахт`о сам што Вова волеше Љиљу
Ахтах због Љиље што лака би
целог живота идем и Ахћем
треба заувек свршити с тим.
Што Ахтах тугу
Ахтати нећу
јер није вредна Ахтања мог
што Ахтах срећу
Ахтати нећу
јер њен је осмех
већи од тог
АХ!!!

Расправа о љубави

Сиђи Ти са неба чврстога
и стани испред мог лица лудака
и реци већ једном шта хоћеш
и каквим ме бићем правиш.
Ајде сада мало Ти господе Боже
одговарај на питања моја
јер ја сам жив
а теби верујемо
тек кад мрети знамо.
Шта хоћеш више од мене?
Зар читавог живота
да дроњав пузим светом
да спавам по туђим праговима
без заклона и дома
без топле руке у мојој црној коси
да се будим тамо где ње нема
и да ми душу кајањем косиш.
Дао си ми да је волим
да изгарам чежњом правом,
а да је насупрот томе молим
када је повредим гневом и јадом.
А шта Ти знаш
небо је равно
твоје су слуге све мртви дуси
и зашто се играш са мојом главом
да њеној срећи пркосе носим.
Прво ме будиш
зовеш у ноћи
у сну ми дајеш приказе њене
тераш ме да је по свету просим
и да јој љубав у срцу грејем.
А онда ми дајеш и да је нађем
и да нам љубав пламеном букне
и да не могу провести дане
ако ме њене не дирну руке.
А онда даш се, шарлатан прави
и рају треба отужна драма
да се у сузама апостоли даве
јер ето на земљи има један јада…

Дан када је Новак Вељовић схватио да су мале ствари највеће ствари на свету

Трубимо, трубимо: "Љубав из срца лије"
цењени наши ниткови знате ли боје дана и зашто та ваша љубав, пространа као море живи само у часу кад влада поноћна тама?
Љубите ли ил` само постеља врела ноћас вам значи љубав а сутра ни погледа нема?
И докле нови мушкарци и ви модерне жене мислите пожудом ићи својих горућих тела а када остарите и будете сами у мемљивој соби пуној страшног једа кога ћете мрзети? Себе? Ил` још жива тела?
    *   *   *
Нашао сам те краљице поражених снова ваше величанство мојих песама сетних малена хеј данас ти руке пружам због тебе кад сам велик и нећу већи бити.
У нашој маленој земљи нема бљештавог сјаја труба више не труби да најави улази краљ, а ја се лудачки смејем, на пуч се нови спремам и крунишем тебе сада за вођу срца мога.
Дуго сам лутао светом сиромах, голог стомака понесен твојим ликом што ме кроз снове прати из једног боја у други крвавих очију идем срце је моје грубо потучено разума силом.
А данас када ми дођеш и пружиш руке беле мали је к…