Постови

Приказују се постови за мај, 2015

Још данас

Сећам се... Увек је некако сам седео испред продавнице увек нарочито тих гужва, галама, а он онако скврчен, смањен, тоне. Увек обореног погледа глава пада на колена и држи то несрећно пиво као нешто последње на свету. Једаред се задесимо сами... Виђам га ту, човек је... Пије ми се... "Ако ћемо заједно, милостињу нећу" Узе ону флашу наздрави не дижући поглед "Још данас" Тад сам му чуо глас Мајку му... Реже, ево овуда кида одзвања оно "Још данас" Али некако тихо жалостиво и надајуће. Не знам, пролазило је време попили бисмо тако по које ал` нисмо причали шта да ми прича шта да му причам долазио сам да чујем оно "Још данас" А онда једног дана... Подиже главу Очи...  Јој... Ухвати ме за руку дода ми флашу и онда држећи ме и даље  рече: "Данас" Ал` некако смелије и даље тужно али смелије наздрави и опет спусти главу.  Нисам му знао име нисам ја требао њему није он требао мени... Нисам га више виђао... Данас кад попијем неку из неког чудног…

Трен

И док су ме убијали
ти си стајала и гледала
и ни једним својим покретом
ниси одала бол
била си јака
ил` можда срећна
ја никад нећу сазнати то.
Гледала си
била си сведок
како оштрица ножа реже ми врат
и како моје високо чело
паде на земљу и поста прах.
И знам гледала си
погледом хладним на свежи леш
ал` то је само мртво ми тело
газе по њему, гледај јер смеш
и мораш остати храбра
јер само такву ја тебе знам
и нек се триста задесе чуда
и мртав за те бринути знам.
И гледала си то није тајна
док џелат пос`о не сврши свој
и како моје бацише тело
и неста светла, а наста зло.

Немој се сећати мене

Немој се сећати мене ни кад те сломе боли
ни када једнога јутра далеко осванеш сама
немој се сећати мене ал` знаћеш као воли
уморно срце моје којем си презир дала.

Немој се сећати мене ни оних мајских дана
када сам чежњиво чек`о кад ћеш до мене доћи
када су очи биле препуне љутих рана
и када бесан хтедох другоме крају поћи.

Немој се сећати мене прошлости неке давне
и оног дивног тренутка којег смо нашим звали
немој се сећати драга нек радости твоје бране
све оне дуге часе које смо срећни знали.

Немој се сећати мене ни мојих давних речи
којима тебе славих на свету најлепша жено
немој се сећати мила нек разум сећања спречи
и нек у миру живи то лице твоје снено.

Немој се сећати мене ти нећеш остати сама
брзо ће под прозоре твоје нови јадници доћи
немој међ` њима никад тражити погледа знана
јер испод прозора твојих ја никад нећу проћи.

Ниси ти за двоје

Ниси ти научила у двоје
само за једно грађен ти свет
у њему срећа није у пару
ту с једном латицом вије се цвет.

Ти ниси никад гледала јутро
док се у наручју увијаш сва
за тебе рука у другој руци
није тренутак који се зна.

Ти не знаш делит`, ти не знаш мрети
од бриге љуте док пада ноћ
да ли су живи они што желе
кроз љуте кланце до тебе доћ`.

Ти не знаш шта је брига због бриге
колико слутња разара сне
теби је живот широко поље,
а ти си воћка што сама зре.

И све су дугих надања часи
старог проклетства на мени коб
са твога срца све ређи гласи
не мораш бринут`, бринуће Бог.

Нисмо ли снивали више?

Бежао сам од тебе, тражио мир у забитима у далеким брдима силом трошио дан залуђивао себе мислима да си далека покушавао мајем живот обнављати.
Ноћима сам ближио километре у ниском небу решавао загонетку зеленилом за тебе ткао хаљину презирао савршенство цивилизације.
Дивљину сам кротио својим ћутањем иза плавих брда твој сам снивао град себе сам оправдавао при недостатку људи планинском ветру сам продавао твоје покрете.
Данима сам убеђивао јоргован да процвета лагао га да ће ти се процвао допасти сваким његовим пупољком твоје младеже бројао и свом лудом бесмислу давао сјај.
Сваким јутром сам твоје додире осећао у неким чудним пићима ковао планове одсуством контроле нудио решење излудео погледом зверајући у даљ.

"Тебе"

Тебе би срце волети хтело
али не уме пронаћи речи
и оно што би изустит` хтело
увек га нека бојазан спречи.

Тебе би руке грлиле моје
и нежно гладиле косе ти дуге
али у телу оловне кугле
врате ме увек кад теби кренем.

Тебе ће моје волети очи
сам сам у њима диг`о ти храм
тебе ће песма славити моја
ти ми остајеш вечити сан.