Постови

Приказују се постови за март, 2015

М за М

Скривено у сећањима
и можда мени страно
очувао сам у души
дрхтаје два ока.
Сада чујем кишу
тешим се да је летња
и да ме негде чекаш
склоњена под стрехом.
А онда мисли плове
човеково тешко бреме
враћају неке слике
из оних прошлих дана
када сам једва чек`о
да прођеш ту, крај мене
и да ме запљусне чежња
к`о вали океана.
У глави мирис мора
у срцу тешка бура
у мом се мутном оку
једнако привиду рађаш
и пуни ова сета
остатак бића мога
увек ћеш бити ту
док срце уме да сања.

Крај

Где ће сад слетети срце?
Ово сад није свет
већ утвара неких нових
стециште, зборно место
у којем авети плове
и морала нестаде суд.
Данас је оно време
за које Библија рече
да ће пре Сина Светог
у наше домове ући
зли, зли дух.
Више ни зоре нема
сада је доба неона
и у том магичном светлу
само је корак наш.
И више нема слободе
разум је потиснут давно
и у сваком кутку
блудништва ниче цвет,
све се свело на нагон
важно је само тело
и врисак оног ужитка.

Пријатељу

Видиш ли друже у овом диму
који нас прождире
који нас слама
видиш ли у њему
истину силну
што се ко привид
пред нама ствара.
Познаш ли можда
у горком пићу
свих наших судбина
тешку јој коб
подигни поглед, прогутај сузу
јер ми се нећемо одати том.
Ноћас нам тешки креће се ход
градом у који се увукла зима
месец над нама цео и крут,
а ми к`о ране распетог Сина.
Ниже се пред нама сокак по сокак
нама и поглед постаје нем
око нас све је она срамота
којом је човек испунио век.
Кисну нам мисли
покисла тама
наша је прича
ћутања тек
дуго смо друже ћутали живот
нашем су ћутању пришили пех.

Песма о песми

Ја тебе немам песмо
ја тебе само злоупотребљавам
гурам у твоје нити
свих блудних мисли жал
само те Свету тлачим
гушим болима простим
убијам оно чисто
што једино има чар.
Само те силим!
Кроз тебе презир кунем!
Кроз твоје честито име
властити сипам бес.
Ја тебе не волим!
Твојих се истина гнушам!
Залазим у таму душе.
А твојим очима гледам на свет.
И гледам
и гледам
и гледам.
И гледаћу!
Од тебе се отимам
теби се дајем
час ме ти поразиш
час славим ја.
Некад те газим
некад те пљујем
кроз тебе само просипам јад.
А ти се иста простиреш туда
и тако понизно допушташ све.
А ја сам те преварио
ја сам те слагао
обећавао сам ти неке риме
неке љубавне ствари
неке лепоте
један зелени мај.
И све сам те слагао!
Риме сам прерастао
љубав заборавио
у срце уселио неке ништавне ствари,
а тебе сам одгурао
злоупотребио
крио се иза твојих стихова
тебе кривио за све
да бих ја
неокаљан
привидно невин
привидно слободан
мислио да живим!

Бедна песма

I
Шта ти је живот
ко га је сазд`о
кад си у њему видео сласт
кад све је створено нагон да буде
све је ништавно
све је сам јад.
А ти се над`о несрећни брате
тебе је пусти носио сан
ти ниси знао за пакост људску
ти си у песак забио врат.
Ниси ти марио што други има
све лепше, боље што немаш ти
ти се над понор навио тамни
када су њу имали сви.
Ниси тражио само си дав`о
кад ниси дав`о отим`о свак
ти не знаш робе узети за се
мислиш доћи ће тај неко драг.
немој да мислиш, немој да сневаш
нема тог неког да буде твој
настави даље, пузи сам земљом
јер свак ће лећи у један гроб.
Тргни се мало, отерај мисли
јер данас није моралан свак
немој се више бавити њима
немој на душу навлачит` мрак.
Питаш ме како? Шта још да чиниш?
Kако из таме да нађеш пут?
Немој да питаш, одговор не знам
настави даље, живот је дуг.
Пусти што пале, пусти што руше
ти живи мало на рачун свој
нећеш ти један променит ништа
пусти се тога држи се свог.
Погледај небо, погледај земљу
шта видиш у том, видиш ли спа…