Немоћ

Понекад те презирем
јер, ето, да оправдам своја хтења
и да у својој немоћи
нађем разлог ове боли
да се нагнам да мислим
да ниси права
ако права данас и постоји
да ти нађем хиљаду мана
(а које ће само једна врлина надјачати)
да те ставим на листу узалудности
да заспим.
Да се пробудим уморан
Да се пробудим сможден
да никоме не кажем добро јутро
да ћутим на сав глас.
Да кренем кроз време
да спојим хоризонталу и вертикалу
да пробудим уснуле.
И да само набрајам
да се само сећам.
Свима што хуле на све
оним најбучнијим
оним што у болу ћуте
и оним што се кају
причаћу о теби.
Нек онда хуле на мене
нек најбучнији вриште твоје име,
а они што се кају, нек се кају за све.
Ни тада ја нећу стати
ни тада ја нећу гледати у звезде
ја ћу уморним кораком грабити даље
погнуте главе,
а на раменима
носићу бреме љубави.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Речи

Незнанка

Срећни су они што умиру млади