Постови

Приказују се постови за фебруар, 2015

Немоћ

Понекад те презирем
јер, ето, да оправдам своја хтења
и да у својој немоћи
нађем разлог ове боли
да се нагнам да мислим
да ниси права
ако права данас и постоји
да ти нађем хиљаду мана
(а које ће само једна врлина надјачати)
да те ставим на листу узалудности
да заспим.
Да се пробудим уморан
Да се пробудим сможден
да никоме не кажем добро јутро
да ћутим на сав глас.
Да кренем кроз време
да спојим хоризонталу и вертикалу
да пробудим уснуле.
И да само набрајам
да се само сећам.
Свима што хуле на све
оним најбучнијим
оним што у болу ћуте
и оним што се кају
причаћу о теби.
Нек онда хуле на мене
нек најбучнији вриште твоје име,
а они што се кају, нек се кају за све.
Ни тада ја нећу стати
ни тада ја нећу гледати у звезде
ја ћу уморним кораком грабити даље
погнуте главе,
а на раменима
носићу бреме љубави.

Живот

Теби ће рећи да је живот тама
да сваки дан нове боли носи
да свако јутро твоје снове слама
да нема напред, сви смо ми у ноћи.

Клеће се они да све живо знају
да нема труда и у њему спаса
причаће да те тобож они знају
и да смириш снове што душа таласа.

Зар ћеш њих да слушаш ништарије бедне
што их сваког дана туђа туга храни
зар ћеш чистог срца угушити жеље
јер ти они кажу живот није прави.

А шта је то право ако живот није
шта је то боље од сунчевог зрака
шта је то лепше од мириса зоре
има ли ово она друга страна.

А они кад знају што не иду тамо
шта ће у животу који нема смисла
они теби вичу овде није здраво
с ногама на земљи чврстим као биста.

Знај још ово да сви ти што труне
да нема чари у лутању земљом
они се моле да што дуже живе,
а теби ће рећи смрт је слатка само.

А ти крени жељно кроз пространства дуга
нек се очи твоје свом лепотом сладе
нек се душа чиста напије свег блага
живети животом има ли шта драже.

Богојављенски сан

Ти мене водиш неким чудним путем
газим кроз крш промашених снова
ти мене гониш у најдубље куте
где бол је светлост, тамо где је она.

Ти не знаш стати и пустити мало
да ове руке пипну друга миља
својим си штапом показао - Право
тераш ме тамо где се она скрива.

Ти мом животу све си ново дао
уздиг`о мисли до небеских сила
срцу си неку нову наду слао
показ`о ми њу, ону коју снивам.

Ти мене носиш и од мене тражиш
да у њеном срцу вечни пламен будим
ти тражиш да ја њену руку такнем
ти желиш да ја њено лице љубим.

А ти не знаш ништа, ти само желиш
док она неке друге снове снива
ти мене гониш да ка њојзи тежим,
а не знаш да мрем, испред њеног зида.