Незнанка

Ја заволех тебе незнанко
онако како се воли домовина
онако како само гладни воле парче хлеба
и као што ратар воли пролећну кишу.

Заволех те без иједног додира
полудех без иједног поздрава
и почех у машти да те одевам
у најлепше тренутке љубави.

Јутарњу кафу пијем са тобом
извајаном од љубавних уздаха
причам ти да ћу отићи у Сибир
и да ћу те тамо дуго чекати.

Ноћу те обично нађем склупчану крај јастука
негде на граници између твог и мог дела кревета
где се испод покривача злати твоја коса
и одакле сваки мој покрет прате црне очи.

Дању корачаш по мојој сенци
видим те у стаклима робне куће
и не разумем старицу зашто наплаћује
само једну карту за биоскоп.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пропаст човекова

Речи

Црни дани