Постови

Приказују се постови за август, 2014

Пођи

Пођи сине, брате, Србине
пођи тамо где смо сви били
и где ћемо сви опет поћи.
Србин си пусти, ником се не покоравај
пођи да видиш Жичу, Манасију,
Лазареву Раваницу, Пећку Патријаршију.
Пођи и разнеси глас себрима
разнеси глас вере, наде, љубави
буди Христова милотворна реч
буди Сварогов заштитнички мач
буди оно што јеси, буди човек.
Крени брате, иза себе уместо пепела
остављај живот и слободу
други нек руше, ти гради
други нек пале, ти храбри
други нек тлаче, ти ослобађај
други нек куде, ти соколи.
Иди брате и победоносно се врати
душе и савести чисте
упамти, ми смо Словени
ми смо одрасли са вуковима, али звери нисмо
упамти и води се душом, јер нам она једина остаје.

Ластавица

Да ли сте икада размишљали о жени као о ластавици?
Увиђам да нисте!
Јављају се заједно са првим топлим данима
раскошне и дотеране.
Издижу се грандиозне из овог мора ништавила и заслепе вас.
Слете вам на срце, поседе у вашим очима, милују вашу машту.
Кобна је њихова песма, трује. Води вас кроз шикаре, преко трња и ружа
кроз непрегледна поља љиљана, да ЉИЉАНА.
Неми сте, глуви, слепи. Води вас нестварна замисао ластавице
која вас мами и нагони на дуги пут за њом.
Болне и лепе, кобне и драге, опијајуће и омамљујуће.
Данас сасвим случајно видех ластавицу у пекари.
Није она ту слетела зарад неких мрвица
нити погодног места за гнездо.
Слетела је ту да мене наведе на дуги пут кроз непрегледна поља ЉИЉАНА.
Да кренем?

Цареви

Лако је вама цареви света
јер ваша деца нису у рату
нисте изгубили оца ил` брата
нисте сломљени ишли по блату.

Лако је нагонити вечито мале
да једни другима за гушу скачу
да гладан, жедан, слободе жељан
ваше похлепе оствари славу.

Ви сте из својих удобних вила
обичном смртнику кројили капу
ал` ничија није до зоре била
свак свој грех ће платит` за патњу.

А шта ви знате камене главе
кад црних марама крене се строј
шта вама значи што куће пале
битно да вам је сигуран трон.

Ви судбу нашу к`о карту неку
бацате олако на астал свој
где прстић ваш покаже царски
ту се мора отпочет` бој.

А ми смо народ, та стока грдна
немамо име, само смо број
рад идеала, личности неке
хрлимо напред у црни гроб.

Немој да бринеш Србине

Немој да бринеш Србине пусти
што вода силна однесе све јер ми смо земља прва у свету у којој човек дукат је њен.
Немој да кудиш, Божје је дело Он ти је дао, нек узме све па чему очај и стрепња болна држава твоја уз тебе је.
Можда и ниси најбољи био сељак је српски посебан сој отац и ђед ти гинули срцем, а ти сада поганиш род.
Ти ниси своју жртвов`о децу ти одби рђо небески свод е сада грцај у беди својој стигла те казна разуми то.
Узми у памет, паметан јеси немој пркосити силином свом повиј се мало, послушан буди у овом добу само си роб.
Па када схватиш срећа ће доћи таквог ће тебе волети свак Божије Богу царево цару па ако треба и живот дат.

Ниси ме могла бирати

Ниси ме могла бирати
овакав се за плес не бира
или ме голуб испусти из свог кљуна као семе
или никнем као пољски цвет.
И да си ме бирала не би ме изабрала оваквог
кога ветар разноси као глас
који доспева све до руских степа
оваквог који ноћ милује уз месечину.
Ја се не бирам
ја ничем као коров
као бор у љутом кршу
ја се појављујем са првим ластама
доносећи нову топлину.
Ниси ме могла бирати
нити си планинар нити авантуриста,
а мој дом су висока брда
где се са орловима борим за гнездо
и рањен и покуњен, прогнан
очи скривам у крошњама столетних храстова.
Не, ниси ме могла бирати
мене је Господ спустио у твоје руке.