Постови

Приказују се постови за фебруар, 2014

Моје није овде

Ја морам презрет` тамбурице звуке
и оне дане у којим је слушах
ја морам молит` да ми Бог опрости
јер срце моје то не уме кушат`.

Ја нећу рећи да те мрзим земљо
јер ти ми пружи оно за чим жуђах
али у срцу овом заробљеном
одзвања звук гусала и фрула.

Ја нисам рођен за господске части
иако бејах спреман и то бити
у души мојој пропланак у страни
по овом равном ја не знам ходити.

Овде су давно навикли на кревет
и бели јастук ситним перјем пуњен,
а код нас човек на папрати спава
и под главу меће сиви камен студен.

Овде све исто и куће и људи
у шор к`о у калуп налили су живот,
а код нас под брдом разлеже се село
и одзвања песма по храстовој шуми.

Овде дом зову каштелом ил дворцем
зидано на спрат са четрн`ест соба,
а код нас мала кљетара од шаше
у коју се смраком сјате наша чељад.

Овде све је родно, увек има хлеба
и земља се броји од јутра до јутра
али срцу моме вечно биће дражa
она мрва земље усред љутог крша.

Пријатељи

Запију ме тако, пријатељи моји
запију да мање, мене срце боли запију да не бих дозивао тебе запију да пијан што мање те волим.
Воде ме по свету, ко сироче неко воде ме да видим ове Земље блага воде ме да не бих сањао о теби воде ме да ми постанеш што даља.
Не могу ме напит` кол`ко могу певат` не могу ми ове ублажити боли не могу ми срце излечити лудо не могу ми отет тебе коју волим.
Немојте ме водит да лутам по свету  немојте јер знате о чем болан сањам немојте ми тугу учинити већом немојте јер знам да крај другог спава.