Постови

Приказују се постови за јануар, 2014

Последње писмо

Последњи пут пишем ти драга
јер у мом срцу нада је свела
не памти око обрисе тела
не памти душа и кад би хтела.

Писах ја пуно све теби у име
писах са жаром што душом гори
људи са сетом гледаше мене
јер ме због љубави младост боли.

Сваки је странац разумео песму
и оком сузним глед`о ка мени
сваког је песма зближила моја
само је далека остала теби.

Никад те нису болеле риме
којим те дизах у звезда јато
за мене ти си ко Сунце чиста
за мене ти си једина радост.

Не бих ти више желео бити
терет, што очај на души ствара
сваком сам песмом признао теби
да си ми мила од Бога дража.



Европа

Е нећу стати, погети главу У инат сили, у инат злу Па док је Србин славио славу Ни прађед њихов не би на тлу.
Вама смо криви што Бог нас држи Мада и њему дојади све Па докле људи, па докле звери Па коме више сметамо ми?
Рајске су баште за Вас простаклук Ви нама лепше нудите све Ал само један услов за то сад има Србине, одбаци име, одбаци све.
Опет ће неко замерит нама Што се са три прста крстимо ми Ма све може, ал стварно може Само ти прсти, само то не.

Понекад и ја застанем тако Можда и јесмо у оку трн Бар да смо бољим ил барем лепшим Но пустој фукари и олошу.
Ако си Боже писао живот Као што песму пишем сад ја Поцепај молим те наше стране Јер овај свет није за НАС.

Пролазност

Ја знам да тело моје није вечно
појешће њега црне земље тама
али нек песме моје вите лете
оне су мени и снови и јава.

Сви смо ми били шетачи земљом
кројили путе, крчили жбун
ал` све у амбис нек оде клети
иза нас опет затрављен друм.

Ми само знамо сјати у часу
наша је слава лептиров лет
када нам сутра подвежу главу
нема нас по чем` памтити свет.