Рођендан

Празна је моја соба, само сећање бди
да ту била си некад, да некад били смо ми
некад би касно дошла, скинула капут свој
онако сређена легла, до мене, у кревет мој.

Више не палим светло, плаши ме зрака мук
седим у мрачној соби, замишљам да си ту
добро се сећам драга, то си волела тад
да дуго стојиш уз прозор, гледаш док пада мрак.

Очај у мени расте, душа ми гори сва
где да сада те тражим, у чији долазиш сан
у твоме стану те нема, комшије не знају што
кажу била си давно, као пре година сто.

Ходам сам овим градом, пун је, а мени пуст
промичу крај мене лица, булевар осмеха пун
очима зверам клетим, да тебе угледам ја
француску капу тражим, знам да носиш је сад.

Данас је осми децембар, данас је рођендан твој
хтео бих ти честитат`, ал` немам никакав број
остаје само једно, да Господа молим сад
да када ти драги честита, сетиш се мене, честитам и ја.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Речи

Незнанка

Срећни су они што умиру млади