Seljak ll

Seljak je dusa sto druga trazi
U dugim danima januarskog vela
I kad uz casicu sljivove rakije
Prica o svemu sto mu dusa sneva.

Opusti tako prosede brke
I kroz stare usne polako cedi
O deci svojoj rasutoj po svetu
A do juce za ovim stolom su jeli.

Pric'o bi jadan svima od muke
Al ko jos haje za njegov bol
Unuke nije video svoje
Al veli da bi ih prepozn'o on.

Nije mu lako jer komad zemlje
Sto je od oca dobio on
Sada ne vredi ni mrve hleba
A toliki napor ulozi svoj.

Da ide deci to bi on hteo
Ali na tudjem on je ko rob
Ostace ovde i umret u nadi
Da ce bar deca doci na grob.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пропаст човекова

Песмом отети слободу

Црни дани