Постови

Приказују се постови за октобар, 2013

Seljak ll

Seljak je dusa sto druga trazi
U dugim danima januarskog vela
I kad uz casicu sljivove rakije
Prica o svemu sto mu dusa sneva.

Opusti tako prosede brke
I kroz stare usne polako cedi
O deci svojoj rasutoj po svetu
A do juce za ovim stolom su jeli.

Pric'o bi jadan svima od muke
Al ko jos haje za njegov bol
Unuke nije video svoje
Al veli da bi ih prepozn'o on.

Nije mu lako jer komad zemlje
Sto je od oca dobio on
Sada ne vredi ni mrve hleba
A toliki napor ulozi svoj.

Da ide deci to bi on hteo
Ali na tudjem on je ko rob
Ostace ovde i umret u nadi
Da ce bar deca doci na grob.

Cekanje

I sve je bas isto
Dok sklapa teska noc
Samo tromi Beograd
Tone u zimsku moc.

Svi su mi likovi isti
Necujno grabe dalje
Sklopljeni zimskim kaputom
Prolaze ulice stare.

A bas u takvoj jednoj
Sporednoj ulici staroj
Usamljen sedim ja
Ceznem za ljubavlju davnom.

Nju sam davno, pre
Tuda pratio kuci
A sada skamenjen sedim
I cekam kada ce proci.

Kako sad stvari stoje
I njoj je ulica stara
S brisao zimski je vetar
Na mene secanja.