Постови

Приказују се постови за 2013

Чаша

Ја не пијем вино да те њиме гасим
да убијем сваку ја у срцу жељу
ја га пијем само да ти што пре заспим
и сањам те драга, сањам кроз ноћ целу.

Ја ти никад нећу рећи да те волим
не због тога што се сваке речи гнушам
него ћу ти доћи у поноћ под прозор
гитара нек каже, ти је помно слушај.

Ја само у чаши за те лека имам
једино ме она, пуста, неће клети
не бежим од тога да ме тама пије
ал без тебе мила тешко је и мрети.

За Ивана

Да ли си успео снаћи се горе
код оца свога, мајке и брата
да ли те небо примило сиво
у скуте своје, на своја врата.

Данас су тачно четири лета
како си рабе пошао Богу
данас ти свећу палим у цркви
теби за душу, теби у славу.

Беше вас седам, све мушка деца
село је викало, сложни ко Ви
одрасли у беди, сиротињи, јаду,
али сте људи постали сви.

Време је прошло, Вељовићи расту
и сваког дана већи нас број,
али у души, у души рупа
ниси са нама да славиш то.

Први међ` браћом, мајстор у свему
најстарији ниси, трећи си род,
али си увек омиљен био
због душе своје, због срца свог.

Ја тебе памтим, у срцу чувам
ти си ми деда, мог деде брат
јутрос док свећу палих за тебе
пожелех да ти одам част.

Године иду и деца расту
пашће на свако сећање мрак
желим да живиш у овој песми
песми за мог Вељовић Ивана.

Рођендан

Празна је моја соба, само сећање бди
да ту била си некад, да некад били смо ми
некад би касно дошла, скинула капут свој
онако сређена легла, до мене, у кревет мој.

Више не палим светло, плаши ме зрака мук
седим у мрачној соби, замишљам да си ту
добро се сећам драга, то си волела тад
да дуго стојиш уз прозор, гледаш док пада мрак.

Очај у мени расте, душа ми гори сва
где да сада те тражим, у чији долазиш сан
у твоме стану те нема, комшије не знају што
кажу била си давно, као пре година сто.

Ходам сам овим градом, пун је, а мени пуст
промичу крај мене лица, булевар осмеха пун
очима зверам клетим, да тебе угледам ја
француску капу тражим, знам да носиш је сад.

Данас је осми децембар, данас је рођендан твој
хтео бих ти честитат`, ал` немам никакав број
остаје само једно, да Господа молим сад
да када ти драги честита, сетиш се мене, честитам и ја.

Seljak ll

Seljak je dusa sto druga trazi
U dugim danima januarskog vela
I kad uz casicu sljivove rakije
Prica o svemu sto mu dusa sneva.

Opusti tako prosede brke
I kroz stare usne polako cedi
O deci svojoj rasutoj po svetu
A do juce za ovim stolom su jeli.

Pric'o bi jadan svima od muke
Al ko jos haje za njegov bol
Unuke nije video svoje
Al veli da bi ih prepozn'o on.

Nije mu lako jer komad zemlje
Sto je od oca dobio on
Sada ne vredi ni mrve hleba
A toliki napor ulozi svoj.

Da ide deci to bi on hteo
Ali na tudjem on je ko rob
Ostace ovde i umret u nadi
Da ce bar deca doci na grob.

Cekanje

I sve je bas isto
Dok sklapa teska noc
Samo tromi Beograd
Tone u zimsku moc.

Svi su mi likovi isti
Necujno grabe dalje
Sklopljeni zimskim kaputom
Prolaze ulice stare.

A bas u takvoj jednoj
Sporednoj ulici staroj
Usamljen sedim ja
Ceznem za ljubavlju davnom.

Nju sam davno, pre
Tuda pratio kuci
A sada skamenjen sedim
I cekam kada ce proci.

Kako sad stvari stoje
I njoj je ulica stara
S brisao zimski je vetar
Na mene secanja.

Синови туге

Не диж`те главе синови туге Јер ништа неће бити од тог Како ли коме провири ћуба Гађаће онај вид`о га Бог.
Не диж`те главе, рад`те и ћут`те Јер ко вас пита за вашу бол Ви нисте људи, немате право Немојте питат`, ништа од тог.
Ако још мислите ходати земљом Онда у исту гледајте ви Немојте питат` шта се то збива Јер и над питањем пораз бди.
Можда би стварно, најбоље било Ни да се нисте родили сви Јер шта ће којој држави раја Која би хтела и мислити.



22.02.2013.

Неко те чека

За пуним столом кафанског кутка Где се од дима не виде чаше Ја тебе чекам судбино моја Ја плаћам Богу грехове наше.
Ако ти судба закрчи путе И у станицу твоју воз никад не дође Сврати до ове знане кафане У њој ћеш срећо пронаћи мене.
Ја никад нисам ковати знао Јер да сам знао сков`о бих срећу Макар и малу, сићушну, мрву, И у тој срећи дечицу нашу.
Знам да ноћас други те љуби То онај исти што друг ми би Увек је чудним оком те глед`о Ма иди до врага и ти са њим.
Нећу те клети, нећу у инат У пјаном смешку истина бди Победа моја ова је песма И чаша вина у којој сним.






14.3.2013.

Улица

Моја је улица мемљива,
излизана поганим језицима
потрошена и сетна.
Отерали су светлост, осмех,
прогнани су и улични жонглери,
растерани и расути по свету
сви глумци и певачи,
једино остах ја!
Ја још лајем, режим, молим,
чује се мој вапај:
,,Дајте нам живот".
Не вреди, улица и даље
остаје мемљива, излизана, сетна.
Каткад се појави неки
друштвено остварен лик,
похвали се да је рођен у тој улици,
покуди наше великане
што му кућу не претворе у завичајни музеј
и оде...
Неко време се језици још
баве њиме,
траже му црне тачке у корену,
па се и они заморе и утуле.
Уђу у ону исту чамотињу
као и пре њега и крај.
Онда се опет ја појавим
лајем, режим, молим и ништа.
А памтим и лепе тренутке...
Раширен мај увијен у вео бехара
ми га бојимо раним трешњама
у орасовом `ладу старци се картају
чује се песма девојака
и мир- ми живимо.
Онда нас прво издаде мај.
Постаде врео, паклен, ваздух му жарен,
његовим стопама пође и трешња
осуши се, вичу убила је тоња!
Старци се бранише од жеге и тоње
али и њ…