Перон десет

Ако икада будеш хтјела да ме тражиш
да угледаш јопет сјај очију плавих
наћи ћеш ме тамо гдје ме и остави
у истоме дану, у истој кафани.

Потражи ме јоште у улици липа
на истој клупи гдје заједно бисмо
видјећеш ме гдје `раним голубе
познати ме нећеш, јер сам посједио.

Крај старих вагона на перону десет
свако ново јутро туј се јадан будим
све од оног дана када ја те видјех
на перону десет да се с другим љубиш.

А једнога дана кад возови прођу
и младост наша на измаку буде
ти зађи у башту пожутјелих слика
пронађи нашу и сјети се мене.

Само ћу те једно, од свег до сад молит
кад судбина своју исприча нам причу
немој допустити да ко и ја скончаш
крај старих вагона на перону десет.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Речи

Незнанка

Срећни су они што умиру млади