Постови

Приказују се постови за 2011

Наш живот

Све оно о чему су нас учили, ништа је. Роковници са именима пријатеља празни су, као и наши новчаници, чуо сам, вичу паметнији људи, да нам је пријатеље појела инфлација, мислим се исто ко и наше новце, ми се веселници нешто батргамо ал` јебо ћар фајду. И последњег пријатеља што сам им`о, згазио воз код Лајковца. Покој му души јес сирома био глув, ал` није ми јасно шта је тражио код Лајковца. Ето нисам им`о ни за свећу да му запалим. Јутрос пре но што ми исекоше струју, на вестима кажу, месо од понедељка биће јефтиније за 5 посто. До понедељка јешћу и даље попару, а од понедељка можда и мало меса, ако скупим осталих 95 посто.

Nista

Nista, to sam nasao na kraju tunela, tamo na mestu gde obicno stoji svetlost, tako bar kazu, i onda to moje nista pretvorio sam u dragoceno nista, tako da smo moje nista i ja nista postali stvarno nista, i onada ce verovatno i mene neko da pokupi na kraju tunela kao obicno nista.

Drustvo mrtvih pesnika

Ne veruješ u moje pesme? Ako jer šta je pesma, gomila srimovanih rečí kroz koje se prožima tvoje ime. I tek ponegde naslućena suza, ona suza što je pala nakon tvog odlaska. Rekla si da ne želiš više i da nema sumnje u tvojim rečima. A ja? Ostao sam skamenjen, zarobljen u našim uspomenama. Sećam se. Hladan decembar, pusta autobuska stanica, nema te. I nakon par sati te nađoh, skrivena pod lažnim smehom sreće, ali oči su te izdale one negiraju smeh. I tada videh da sam tí stranac, gledala si me kao hrpu kostiju i mesa, a ne kao nekad, kao ljubav. I od tada poče moj kraj, besomučno padanje u ponor, meni je pao mrak, a tebi granuló sunce. Neka te to sunce večno greje. Nadam se da ćeš naći toplinu nečijeg doma, sklonjena iza gomile posuđa i starih deka koje treba oprati. Skrasićeš se u domu nekog šofera ili poštara, ali nikad u kutku sanjara, vetropira, u domu večitog zaluđenika tvog osmeha. Ostarićeš ali ne kao moja. 
Ja imam svoj dom, društvo mrtvih pesnika!

У мојим очима

И даље ћемо газити истом земљом
и потајно се надати поновном сусрету
тло ће нас везивати.
Мисли су нам раштркане,
оне нису више наше,
изгубили смо себе тражећи нешто што нисмо ми.
И ноћас сам видио Велику Звезду!
Земља нам је патос, а небо таваница,
ал зидова нема да би нас у себе скрили.
Попут великих белих лађа
отишла си низводно
оставивши капетана на обали.
бојим се загубићеш се у брзим водама
потопиће те таласи
убиће те сопствени понос.
Људи су ми давно рекли да живот је точак
и сад изнова проживљавам исте ствари
ствари о којима не желим причати
поново су у мојим очима.
Хладан је кеј, твоје лађе нема вековима
деветог месеца више ниси била сама
дошао је нови Мали капетан
кога ја никад нећу упознати
и који никад неће бити мој.

Због оца жена

Упознао сам је пре десет година
тад је и она била једна од оних дјевојака
које те купују само осмјехом
и ничим више,
и она је била размажена као и све остале
и стрепјела од сваке капи кише
и она је као и све остале висила на Тргу
и црвенјела под сваким мушким погледом.

И она је тад била невина и чедна
и ширила крила за први лијет,
а ја сам јој кријући гледао усне
и покушавао ухватит сваки поглед нијем.

И ја сам тада био млад и заљубљен
и остао од љубави слијеп,
а сада кад је то време за нама
и више нема о љепоти ријечи
она је постала одједаред жена
некога портира са капије девет.

И чујем портир, то је онај исти,
што претуче оца код Саве у крчми,
сада ће њу редовно тући
ал таква је судба,
шта се може рећи.

Несретница она увијек је сањала
да с другим момком проживи вијек
ал отац њен свиреп и охол
уништи јој младост,
уништи јој лијет
даде је за пар дуката
портиру са капије девет
и тако љепота за шаку новаца
нестаде
прогута је свијет.

Andrijana l

Lezase u skutu mome
tamo iz niza godina
od nje ni zena nije stasala,
a vec me je volela.

Tamo gdje su joj oci
tinjo je srecni zar
vedje joj svijaju srecu
u oku blistavi sjaj.

Mislila toga je trena
da zauvjek bicu tu,
a ja sam vjeciti putnik
i vratih se na svoj drum.

Ljeto se blizilo kraju
oci pune su tme
zna da spremam se poci
i suze prolila je.

Dugo je mahala placno
dok u voz ulazim ja
na karti pise mi tuga,
a sreca stanica.

Obecah da cu joj doci
al ne znadoh reci joj kad
iz voza vicem joj zurno
"Volim te, volim te ja".

Seljak

Danas je pakleno nebo
od oblaka nigdje sjene
samo umorni seljak
u njivi ko biljka vene.

Njegove oci tmurne
pune su tuge i boli
i ove ce godine crncit,
a drugi sve prisvojit

Dosta je njemu jadnom
da drugom zito gaji
drugi ce se projom sladit,
a seljakovi ptici gladni.

Njegova sitna celjad
ocima gladnim vire
gazdina sofra puna,
a na njihovoj samo prasine.

Medokrv

Davno su stigli na ovu zemlju
putnici vekova, nas stari rod
kad su je nasli tu su i stali
i hteli na njoj podici dom.

Smislise oni mudre im glave
da tune spuste oklope
dosta im bese trnja i magle
sad raj su nasli, ko Sveti je.

Al mnoge sile ka njemu hrle
tako je bilo dok pamti svet
stravicna borba za parece zemlje
kaplica meda, a krv je sve.

A onda posle vekova mnogo
dodje crn turcin na atu svom
podize sablju i rat nam dade
htede na tebi otpocet boj.

I pune nam vojske viteza slavnih
s verom u Boga, krecu na jug
htedose oni branit slobodu
turcina treba poslat na put.

No posle toga prvoga djavla
dodjose gori i crnji svi
al prvi djavo ime ti dade,
Balkan, kapljica meda, a krv je sve.

Intima

U sobi njenoj polutamnom zamku
gdje ruku mojih trazi su se znali
neki drugi covjek rukom sad otkriva
sve one predele sto su meni znani.

A cuo sam pricu da nije ni drugi,
no treci, peti i deseti mozda
i svaki ce iznova kaljati tjelo
zene koju volim kao Boga.

No ta je zena proklete duse
i odbaci ljubav srca moga
sad se drugi svako vece penju
na njeno tijelo sto ga znam ko svoga.

Ana

Sto se moja dusa pati
kad se Ana nece vratit
ode ona trazit novog
ja sam stari i orono.

A ja sjedim pokraj rijeke
gledam ptice, ljude neke,
svaku gospu sto naidje
 da medj njima nema Ane.

Ana sada drugog ljubi
u drugom se krilu skriva
Ana sad za drugim ludi
tako braco uvek biva.

Sutra ce se Ana udat
bice svati i veselje
zapucace svi od reda
pozelet im lijepe zelje.

Ja cu stati ispred crkve
pomolit se za nju i njeg
oprostit joj ove muke
i otplovit kao vrijeme.